Čvorovi, klupe i polen, Nenad Jovanović

Čvorovi, klupe i polen


Najpre se ukaže pukotina u porcelanu,
potom brojčanik. Bumbar se obesi o cvast.
Znam tvoj ožiljak, tebe ne znam
i niko mi nije kriv. Sunce sija naizmenično
u potiljak i čelo. Ušmrkujem burmut,
Mc Chrystalls’. Koreografija pauka
na ozeblim mestima istorije.
Uz mnogo šuma, zaobiđoh
hrapave statue olovnih bašti.
Legendu nagrdiše: čvorovi, klupe i polen.
Plavet oplodi balkon, kroz džak krompira
vetar struji, moped je parkiran pred crkvom.
Deca u ograde uglave kolutove za igranje.
Niz krš se valja lučni povik,
vibrira Sunce. I verovatno tu
življahu svetle grane.
Ćutanje je žetelac, kao i arhitektura.
Kada sam želeo da čujem “Midnight Special”,
nisam imao tu pesmu. Gde zemlja odiše medom.
Zapustio sam spokoj, zadivljen bršljanom,
u ponoć. Ostadoh u svome horoskopskom znaku.

Nenad Jovanović